Politizacija tragedije: Da li protesti mogu doneti pravdu ili samo još podela?

Sinoć je u Beogradu je održan protest u organizaciji dela opozicije, a povod za protest bila je tragedija u Novom Sadu u kojoj je stradalo 14 osoba.

Organizatori i okupljeni ispred Vlade Srbije zatražili su ostavke premijera Srbije Miloša Vučevića i gradonačelnika Novog Sada Milana Đurića. Opozicione stranke traže i objavljivanje svih tajnih ugovora o rekonstrukciji stanice i vanrednu kontrolu svih infrastrukturnih projekata koji su početi ili rađeni u poslednjih 10 godina. Zahteve će, kako su najavili organizatori, predati Narodnoj Skupštini. Ukoliko im zahtevi ne budu ispunjeni, tražiće sednicu na kojoj će se raspravljati o poverenju Vladi, a najavljuju i nove proteste.

Predsednica Skupštine Ana Brnabić rekla je da srpska opozicija nema nikakav politički plan, politički program, političku viziju, niti bilo šta da ponudi Srbiji. „Jedini način kako se oni bave politikom je da čekaju neku tragediju ili da od nečega prave neki bauk ili neku lažnu vest“, istakla je Brnabić.

U Usijanju pitamo: Kakvi su efekti protesta i da li je s obzirom na ozbiljnost tragedije ovakvo političko delovanje zapravo previše ishitreno ili je opravdano u trenutnoj situaciji? Zašto na protestu nisu govorili lideri opozicije? Kako bi trebalo postupiti da bi se osigurala odgovornost za tragediju, a istovremeno poštovao pravni proces i prava svih građana?

Gosti Usijanja:

Dejan Vuk Stanković, politički analitičar

Snežana Paunović, potpredsednica Narodne skupštine i članica odbora za KiM

Stefan Krkobabić, narodni poslanik i šef poslaničkog kluba PUPS

Urednik i voditelj: Jelena Pejović

(Espreso/ Promo)